Dalmatinski Pink Panter - Toni Kukoč

Kada je tankoćutni golobradi klinac iz Splita u drugoj polovini 80-ih godina prvi put dolazio za Beograd, čelnici košarkaškog saveza su mu rekli da sa aerodroma, uzme taksi i pravac hotel Slavija, a tamo će ga već neko čekati. Toni je u hotelskom restoranu uzeo meni da naruči klopu, ali nije prepoznao nijedno jelo iz ponude, sem lignji. Konobar je pokušao da ga posavetuje kako lignje u Beogradu nisu isto što i lignje na obali mora, ali je Toni ostao nepokolebljiv.

Izbor očekivano nije bio najbolji, ali mu je konobar onda poslužio srneća leđa. Toni je odmah potom poručio još jednu porciju. Tada je naučio kako sam kaže da kada je u Srbiji naručuje karađorđevu šniclu, leskovačku mućkalicu i ostale specijalitete domaće kuhinje.

Kukoč je prethodnih dana ponovo bio u Beogradu gde je na 71. Martovskom festivalu predstavio dokumentarni film o svom životu. Još jednom potvrđujući maksimu da sport ne poznaje granice, vere i nacije, Toni je bio ugošćen kako dolikuje jednom od najboljih evropskih košarkaša svih vremena, a Beograd iskoristio priliku da pokaže svoje lepše, kosmopolitsko lice.

Aplauzi pune beogradske Arene su podsetile na čuveni događaj iz proleća 1991. godine kada je Kukoč u Hali sportova na Novom Beogradu osvojio četvrtu vezanu titulu prvaka Jugoslavije, a navijači Partizana ga nagradili ovacijama. Aleksandar Džikić je prisećajući se finala koje je posmatrao sa tribina, sažeo sve u jednu rečenicu: „Ne možeš da ga podneseš, jer razbija tvoj tim, ali svejedno takvom majstoru moraš da se pokloniš.“ 

Generalno, u istoriji sporta se jako retko dešavalo da domaći navijači aplauzom odaju priznanje igraču koji ih je u tako bitnoj utakmici potpuno nadigrao. Kukoč danas kaže da je to zbog što je Partizan oduvek imao košarkaški pismenu publiku.

Koliko je Toni bio omiljen među saigračima i trenerima najbolje ilustruje da se na beogradskoj premijeri filma „Magična sedmica“ u Domu omladine pojavio i Moka Slavnić. Živa legenda Crvene Zvezde je kroz život zbog svog specifičnog karaktera sa mnogima ukrštao koplja, pa je poduža lista onih sa kojima nije u najboljim odnosima. Kukoč očigledno nije na njoj.

Zato je i najsnažniji utisak večeri upravo bila Tonijeva neposrednost i jednostavnost. Nasmejan, srdačan i vidno dirnut zbog emotivne reakcije beogradske publike, Toni je bio na ivici suza kada se popeo na binu da se obrati prisutnima.

U ovom članku:

• Dominacija Jugoplastike
• Reprezentativna Karijera
• Chicago Bulls i Najveća Ekipa Svih Vremena
• Nasleđe
• Odgovorno Klađenje

DOMINACIJA JUGOPLASTIKE

Tim Jugoplastike sa kraja 80-ih i početka 90-ih godina je vrlo moguće najbolja evropska ekipa ikada sastavljena. Najuspešnija sigurno, jer su u samo par godina pokazali nikad viđenu dominaciju. Četiri vezane titule prvaka Jugoslavije i tri vezane titule Kupa šampiona, preteče današnje Evrolige.

Boža Maljković je godinama kasnije, malo u šali, malo u zbilji, rekao kako im je teže bilo da osvoje domaće prvenstvo od Kupa šampiona. Takva konstatacija i ne treba da čudi kada se uzme u obzir da su od 1985. do 1992. godine jugoslovenski timovi uzeli 6 titula klubskog prvaka Evrope. Nijedno finale nije izgubljeno. Ostaće zabeleženo za istoriju kao period hegemonije najbolje evropske škole košarke.

Toni Kukoč, Dino Rađa, Zoran Sretenović, Luka Pavićević, Žan Tabak, Zoran Savić, Duško Ivanović koje je sa klupe predvodio prvo Boža Maljković, a kasnije i Željko Pavličević su postavili standard koji je praktično nedostižan.

Lider Jugoplastike je naravno bio Toni Kukoč. Beli Medžik, Pink Panter ili „The Waiter“ (Konobar), kako su ga najčešće zvali u Americi bio je preteča modernih NBA igrača. Danas bi ga verovatno prozvali „Unicorn“ (Jednorog), jer je zbog svoje nesvakidašnje nadarenosti sa 211cm mogao da pokrije praktično sve pozicije od 1 do 5. Imao je neverovatnu pokretljivost za svoju visinu, šut, vanserijski košarkaški IQ, lucidnost, vrhunski osećaj za asistenciju i hrabrost kada se lomi utakmica. Kompletan paket.

REPREZENTATIVNA KARIJERA

Kada pomislite da ne može bolje od četiri titule domaćeg prvaka i tri Kupa šampiona, podsetite se koliko je medalja okačio oko vrata i NBA prstena stavio na ruku.

Sve je krenulo iz Bormija 1987. godine kada je kao MVP prvenstva zajedno sa Divcem, Dorđevićem, Rađom i Svetislavom Pešićem na klupi osvojio Juniorsko svetsko prvenstvo. Ostala je upamćena utakmica protiv SAD-a kojima je spakovao 37 poena šutirajući za tri poena 11/12. Na tridesetogodišnjicu uspeha, koji je ujedno označio početak velikih karijera, snimljen je film „250 stepenika“.

Iste godine, s nepunih 19 godina priključen je seniorskom timu koji je na Evropskom prvenstvu u Grčkoj osvojio bronzu. Usledilo je olimpijsko srebro u Seulu 1988. godine i zlato sa EP-a 1989. godine u Zagrebu. Reprezentacija bivše Jugoslavije je na tom EP-u redom pobeđivala protivnike sa 35, 20, 17, 17 i 21 poen razlike. Dominacija u stilu američkog Drim-tima.

Kukoč je godinu dana kasnije bio MVP Svetskog prvenstva u Buenos Ajresu, da bi 1991. godine opet kao MVP osvojio treće vezano zlato na Evropskom prvenstvu u Rimu.

S reprezentacijom Hrvatske je osvojio još jedno olimpijsko srebro u Barseloni 1992. godine, bronzu na SP-u godinu dana kasnije u Kanadi, i bronzu 1995. godine na EP-u u Atini, koja je do danas ostala poslednja medalja hrvatske seniorske reprezentacije.

Međutim, Barselona 1992. godine je bila posebno zanimljiva iz najmanje dva razloga. Prvi, jer nažalost nikada nije došlo do kako Kukoč tvrdi najveće utakmice svih vremena između bivše Jugoslavije i originalnog američkog Drim-tima.

Jasno je da bi čisti individualni kvalitet bio na strani Jordan-a, M. Johnson-a, Bird-a, Malone-a, Barkley-a, Pippen-a, D. Robinson-a i Ewing-a. Ipak, godine drugarstva, zajedničkog odrastanja i igranja košarke zatvorenih očiju bi Dražena, Divca, Kukoča, Paspalja, Rađu, Danilovića, Đorđevića i ekipu stavile u poziciju da na jednu utakmicu imaju svoju šansu. Serija na 3 ili 4 dobijene utakmice bi zasigurno bila nemoguća misija, ali u jednoj utakmici na ispadanje bi sve bilo otvoreno. Pa, i ako ne tada, onda ’96 u Atlanti sigurno.

Druga zanimljivost sa olimpijade iz Barselone je anegdota koja se tiče lično Tonija, a čiji su detalji i samom Kukoču, sve do serije „The Last Dance“ bili skroz nepoznati. Ukratko, Bulls-i su ga draftovali još 1990. godine, ali je odlazak preko bare i dalje bio na čekanju. Jerry Krause, među Jordan-om i Pippen-om ne baš omiljeni generalni menadžer Bulls-a, lično je skautirao i draftovao Tonija, te naravno imao samo reči hvale za njega.

Liderima, tada već šampionskog Chicago-a se to nikako nije dopadalo, pa su rešili da defanzivno zaključaju Tonija kako bi Krause-u pokazali da „tamo neki Evropljanin“ nije dorastao zahtevima NBA lige. MJ i Pippen su u meču grupne faze limitirali Kukoča na samo 4 poena. Međutim, Pink Panter je pokazao klasu i uzvratio u velikom finalu ubacivši Amerikancima 21 poen.

CHICAGO BULLS I NAJVEĆA EKIPA SVIH VREMENA

Pre toliko očekivanog odlaska u Ameriku, Toni je proveo dve sezone u Benetonu. Boža Maljković je gostujući u emisiji „U obruču” kod Edina Avdića rekao da je prema Tonijevom priznanju tokom godina u Italiji bio plaćeniji od Diega Armanda Maradone.

Mnogo godina kasnije je novinske naslove javno potvrdio i sam Toni rekavši da je sa Benetonom imao potpisan petogodišnji ugovor zvanično vredan preko 15 miliona dolara. Računajući inflaciju, u današnjem novcu to bi bilo preko 33 miliona dolara. Nezvanično, ispod stola su vlasnici kluba iz Treviza dodatno odrešili kesu, što bi značilo da je Kukoč u tom periodu bio daleko najplaćeniji košarkaš na svetu. Jordan je u sezoni 1991/92, kada Kukoč potpisuje za Benetonom, imao platu u iznosu od 3.25 miliona dolara godišnje.

No, vrhunac se dešava dolaskom u Chicago. Toni dobija priliku da igra sa jednim jedinim GOAT-om, njegovim letećim visočanstvom, Michael Jordan-om. Pippen je bio druga opcija, a ekipi se priključio i kako Shaq danas tvrdi najveća faca NBA lige svih vremena, Dennis Rodman. Dok je na klupi bio jedan od top 3 trenera svih vremena, Phil Jackson. Filmski scenario spreman da promeni svet sporta.

Jasno je bilo da će Kukoč imati poprilično drugačiju ulogu u NBA ligi, ali se vrlo brzo adaptirao, pa je već u svojoj trećoj sezoni izabran za najboljeg šestog igrača lige. Sa Bulls-ima je osvojio 3 vezane NBA titule i bio deo verovatno najboljeg NBA tima svih vremena, Chicago Bulls-a iz sezone 1995/96 kada su u regularnom delu imali skor od 72 pobede i 10 poraza. Plej-of akciju su uspešno završili sa 18 pobeda i samo 3 poraza.

Da je Toni bio omiljen i u Americi pokazao je Michael Jordan kada je pristao da govori za dokumentarac „Magična sedmica“. MJ je nakon završetka karijere dao svega nekoliko intervjua i opšte je poznato ljubiteljima košarke da izbegava bilo kakva javna eksponiranja.

Poštujući Michael-ovu privatnost, Toni je dugo oklevao da ga uopšte pita hoće li da govori u filmu, ali je na nagovor reditelja, Sabahudina Topalbećirevića, poslao Jordan-u poruku, a ovaj bez razmišljanja prihvatio. U samom filmu, MJ kaže da je Kukoč bio njegov najomiljeniji saigrač tokom karijere. To valjda govori sve što treba da znate.

Počasni član Kuće slavnih u Springfildu je od 2021. godine. Pogađate ko ga je predstavljao prilikom ulaska u „Hall of Fame“? Da, Michael Jordan. 

NASLEĐE

Tri NBA titule, tri Kupa šampiona, dva evropska zlata, jedno svetsko i dva olimpijska srebra prvo upadaju oči. To je sportski deo priče. Važniji je onaj drugi, ljudski.

Žarko Paspalj je na kraju dokumentarca pričajući o prijateljstvu i njihovim međusobnim odnosima iz reprezentativnih dana rekao da je sve proizilazilo iz toga da su svi oni pre svega bili pristojni i lepo vaspitani momci.

Toni je bio trostruki MVP Kupa šampiona, četvorostruki laureat za najboljeg košarkaša Evrope, MVP Svetskog prvenstva u Argentini i Evropskog prvenstva u Italiji, trostruki NBA šampion, ali zbog odluke da se ni na koji način politički ne angažuje nakon raspada Jugoslavije, nijednom nije bio izabran za sportistu godine u nezavisnoj Hrvatskoj.

Dok se sve oko njega raspadalo, Toni je uspeo ono najteže, ostao je čovek, i zato je danas dobrodošao gde god se pojavi.

ODGOVORNO KLAĐENJE

U bettingexpertu, uvek imamo odgovoran pristup klađenju. Nikada se nećemo kladiti sa više novca nego što možemo da priuštimo, niti ćemo pokušavati da nadoknadimo gubitke. Za više saveta, posetite naš centar za bezbedno klađenje.