Hajde da uzmemo jednostavan primer sa bacanjem novčića:
Ishod je ili glava ili pismo, dakle radi se o 50/50 verovatnoći. Jedna osoba se kladi na glavu a druga na pismo. Bez obzira na to ko pobedi, kladionica bi morala da isplati 100 €, a na taj način da ostane bez zarade.
Ovo ne bi bio dobar primer poslovnog modela. Stoga kladionica smanji isplatu.
Recimo sada da kladionica smanji isplatu na 90 €, umesto poštenih 100 €. Ovo je ekvivalent postavljanju kvota od 1.90, umesto poštenih 2.00. Pošto naši kladioničari i dalje žele da ulože 100 €, kladionica će isplatiti profit onome ko pobedi a pritom ostvariti profit za sebe – od uloženih 100+100, kladionica će isplatiti 190 pobedniku, a 10 zadržati za sebe.
Ovo se naziva Kladioničarska Provizija, Marža, Đus, Harač, Kajmak, Danak, Skalp, Procenat, Reket i predstavlja pravi izazov u klađenju – ne samo odabrati pobednika, već pronaći pzaradu koja je veća od kladioničarske provizije.